Турци за козе 0001    Пију вино до два српска бана 0002    у Острогу, стару грађевину, 0003    једно ми је Јосиф архимандрит, 0004    а друго је војвода Јоване, 0005    па кад били у највише пиће, 0006    али младо момче допануло 0007    по имену Марковићу Веко, 0008    око њега три-четири друга, 0009    ев’ он њима божју помоћ зваше, 0010    а они му помоћ прифатили: 0011    "Добро си ни, Веко, долазио, 0012    јеси л’ чуо, је л’ ти ко кажева, 0013    кад с Никшић’ма вјеру уфатисмо 0014    па ни козе плијенише Турци, 0015    на божју не вјеру преварише 0016    и Петра ни слугу обранише, 0017    остаде ни зазор у Никшићах, 0018    а од нас се чета не покрену 0019    не би л’ турске донијела главе, 0020    ал’ догнали голема шићара 0021    и вратили жао за срамоту? 0022    Но чули смо, кажевали су ни, 0023    иду Турци уз питому Жупу, 0024    е да купе гроше и хараче, 0025    но ако си јунак од јунаштва, 0026    хајд’ отиди низ Бјелопавлиће 0027    те покупи једну чету малу, 0028    а води је у Сутјеску кршну, 0029    ту ћеш градске дочекати Турке, 0030    ма све бирај големе јунаке 0031    који могу посјећ’ и утећи 0032    и унијет рањенога друга, 0033    ноне купи калабалак другах 0034    да не буде хабер у Никшиће." 0035    Уз тај наук благослов му дају, 0036    пак с’ одонле момче подигнуло, 0037    а отиде низ Брда камена 0038    и све купи доброга јунака, 0039    поведе их уз планине горње, 0040    на Међеђе равно излазили, 0041    па је чета онђе починула, 0042    воде пила, љеба заложила. 0043    Отоле се чета подигнула, 0044    уминула Влашке Вухавице, 0045    док је дошла у кршну Сутјеску, 0046    око друма западоше путем 0047    те чекају Турке у Сутјеску. 0048    Чекаше их за четири дана 0049    докле им се било дојадило 0050    и нестало лахка брашњеника, 0051    неко вели: "Дома да идемо"! 0052    Неко вели: "Турке да чекамо"! 0053    Е ма Веко ријеч бесједио: 0054    "Пијте воду, а пасите траву, 0055    но чекајте у Сутјеску Турке!" 0056    Па дозива Баја сестричића: 0057    "Ну се јели у врхове прими 0058    те погледни Никшу бијеломе, 0059    дако видш од Никшића Турке." 0060    Итро га је момче послушало, 0061    а јели се у врхове прими, 0062    од Никшића уочио Турке 0063    па дружини брже кажевао, 0064    ал’ побрже низ јелу слетио. 0065    Запануше око друма пута, 0066    међу се су напуштили Турке, 0067    на њих сложни огањ оборише, 0068    неколике посјекоше главе, 0069    узеше им коње и оруже, 0070    још сјекоше да Тураках бјеше, 0071    но макоше с’ отле у планине 0072    и поточ се бјеше подигнула 0073    од Никшића и питоме Жупе. 0074    Сустигле се чете уз планине, 0075    ма се брани она чета мала, 0076    бранила се ка стотина другах 0077    док изиде на Сиљевац гору, 0078    ту је боја ш њима раздвојила, 0079    унијела главе и оружја 0080    и довела турске седленике. 0081    Тако дошли на Острог планину 0082    у Јосифа у острошка бана 0083    казали му што су почињели, 0084    преда њ мећу главе и оружје 0085    и биране турске седленике, 0086    а он њима вина и ракију 0087    па пребио прво за потоње, 0088    главе турске за козице брдске.